Nova godina se slavi na svim krajevima planete; to je i najstariji praznik na svetu. Međutim, ko je i kada prvi počeo da slavi Novu godinu?

Naučnici smatraju da su drevni Vavilonci prvi počeli da obeležavaju Novu godinu. Ona se slavila kao ponovno rađanje svega u prirodi i bilo je sasvim logično da počinje u proleće, kada sva priroda oživljava. Vavilonci su je slavili čak 11 dana; veselili se i radili sve što su poželeli. Egipćani su takođe znali za Novu godinu. U početku su je obeležavali krajem septembra, a to je padalo baš u vreme kada je Nil plavio svoje obale. To je za Egipćane bio najvažniji događaj u godini i označavao je bujanje biljnog sveta, a samim tim i hranu.

U starom Rimu Nova godina je vekovima slavljena početkom proleća. Svetkovine, gozbe i veselja trajali su i do pet dana. Iako je rimski Senat odredio da je Nova godina, a samim tim i njena proslava, 1. januara, ovaj dan je prihvaćen mnogo kasnije, i to kada je Julije Cezar proglasio da se 1. januar slavi kao kalendarski početak Nove godine. Januar je dobio ime po rimskom bogu Janusu, koji ima dve glave - jednom gleda unazad, u godinu koja je prošla, a drugom unapred, u godinu koja tek dolazi.

U vekovima koji su sledili ljudi su nastavili da proslavljaju Novu godinu. Iako je danas prihvaćen 1. januar za početak nove godine, mnogi narodi širom sveta zadržali su tradicionalne proslave ovog praznika u različito vreme, pa tako i Kina, država sa najvećim brojem stanovnika na svetu. Kineska nova godina počinje u vreme mladog meseca, između 17. januara i 19. februara. Tako i mi imamo svoju Novu godinu.

Najluđa noć proslavlja se na svim kontinentima na svetu, ali na različite načine. Međutim, zajednička karakteristika svih ovih proslava jesu radost, veselje i ona večna nada da će baš ova nova godina biti mnogo bolja i srećnija od prošle.

izvor: krstarica.com

Docek Nove 2010 NG u restoranima i klubovima

Beograd, Leskovac -- Doček Nove godine po julijanskom kalendaru u Beogradu nije organizovan na trgovima, već samo u restoranima i klubovima.

Većina Beograđana proslavu nove godine provešće u krugu porodice i prijatelja. Slično  je za docek nove 2010 i u ostalim većim gradovima u Srbiji, a najveći doček sprema se u Kragujevcu. Osim tradicionalnog vatrometa ispred hrama Svetog Save, na beogradskim ulicama neće biti organizovanih manifestacija, kaže za B92 Jasna Dimitrijević iz Turističke organizacije Srbije."Ovoga puta ne postoji zvanično gradski doček pravoslavne Nove godine. Uglavnom će Beograđani Novu godinu dočekati u krugu porodice i prijatelja", kazala je ona. "Beograd je prepoznatljiv kao grad kulture i manifestacija za 31. decembar i nikada nije bilo posebnog interesovanja stranaca za 13. januar", kaže Jasna Dimitrijević. U najvećem broju beogradskih restorana i klubova nema posebno organizovanog dočeka, a za ulaz na specijalne večeri treba izdvojiti od 500 do 3.000 dinara. Skadarlija je posebno interesantno mesto za doček, zbog prepoznatljive hrane i ljubaznosti. Goran Obradović iz restorana "Zlatni bokal" kaže da će gostima prirediti nezaboravno veče. "Kao i obično, za srpsku Novu godinu u Skadarliji su posebne večeri, starogradska muzika. Cena je 3.000 dinara, služi se kuvana rakija, a gosti se dočekuju ispred restorana. Ovde su specifične noći, a svira i orkestar Šajka već 15 godina", kaže Obradović. Dok su pre samo nekoliko godina za doček pravoslavne Nove godine na trgovima u Srbiji uz muziku estradnih zvezda igrali i političari i najviši državni zvaničnici, ovogodišnja proslava biće znatno skromnija. Većina Beograđana veče 13. januara provešće u krugu porodice. I dok u nekim gradovima Srbije zvaničnici brinu zbog finansijske krize, pa dočeka na trgovima neće ni biti, u Kragujevcu će se slaviti uz pesme Željka Joksimovića za čiji nastup je grad izdvojio skoro 30.000 evra.

Leskovac: Umesto za doček, novac za projekte

Leskovačka gradska vlast odlučila je da ne organizuje doček pravoslavne Nove godine na Širokoj čaršiji u ovom gradu, kako je u poslednjih desetak godina praktikovano. Iz kabineta gradonačelnika Gorana Cvetanovića inače potpredsednika SRS-a, medijima je upućeno kratko saopštenje u kome se navodi da će novac koji bi se potrošio za organizovanje dočeka , biti iskorišćen za razvojne projekte. Za razliku od pravoslavne u Leskovcu je bio organizovan doček kalendarske Nove godine, ali je tada na Širokoj čaršiji bilo samo nekoliko stotina Leskovčana.

izvor B92.net